(Љубиша Радовић) – „РОДНОВЕРЈЕ“ И ДУХОВНИ СВЕТ СВЕТЛОСТИ И ТАМЕ

(Љубиша Радовић) – „РОДНОВЕРЈЕ“ И ДУХОВНИ СВЕТ СВЕТЛОСТИ И ТАМЕ

1Православни свештеник, богослов, философ, песник и научник о. Павле Флоренски

Арх.Михаил

У својој књизи „Иконостас“ о. Павле Флоренски на веома јасан и лако схватљив начин, већ на почетним странама своје књиге, примером нам показује и доказује, реалност постојања духовног света, увек присутног око нас и с којим смо се, без изузетка сви сусретали. Парафразираћу његове речи.

 „Десило вам се сигурно то, да у сну сањате како вам се неко прикрада с пиштољем у руци, узима јастук, прислања га на вашу главу, пуца…и ви се будите, обливени знојем и схватите да је неко уствари звонио на улазним вратима.“

 Могуће је и вероватније да је сан сличан овом имао можда другачији ток, али се свакако завршавао пуцњем или нечим сличним, у вашем сну, као и неким звуком на јави.

 „Како је могуће да сте, сањајући, предвидели догађај који се збио на јави (звоно на вратима) и поклопили га у трену с пуцњем из вашег сна? Како сте могли предвидети и повезати сан и јаву у једно те исто (јединствен догађај)? Почели сте да сањате пре звона-пуцња, и све припремили у сну за звоно-пуцањ. Како сте предвидели нешто што ће се тек догодити?“

 Мислим да смо добили јасан и лако схватљив доказ о постојању света, у који је, по некад тешко веровати. Свету који је за многе невидљив и не успевају да га уоче лако.

 Зашто сам наводио овај пример ?

2

Пре свега због тога што тема којом ћу се овде бавити „родноверје“ своје исходиште налази баш у том „паралелном свету“, свету духова и демона, свету светлости и таме.

Словенски многобожачки свет је у много чему сличан Хеленском и Римљанском романтизираном систему, не тако добро подупрт писаним и археолошким артефактима (има нешто апокрифа, али то није могуће узети за озбиљно, јер су по свему судећи, по једнима фалсификати, по другима средство манипулације). Словени као најстарија до сада позната цивилизација сежу у времена, која обиљем нових и нових доказа, антидатирају до сада уврежено мишљење о хронологији настајања  цивилизације и историографију која данас важи стављају на озбиљан испит. Надамо се да ће историографија избећи замку друштвено-политичке феноменализације. До сада се томе није одупрла, бар не на адекватан начин.


Стара словенска вера

Из Википедије, слободне енциклопедије

3
Велес, бог поља и шума.

Велес, бог поља и шума.

Стара словенска вера означава народну религију и митологију Старих Словена чији корени сежу у III миленијум пре наше ере[1] и која је постојала све до покрштавања Словена у средњем веку.

Словенску митологију је, на основу данас расположивих извора, тешко реконструисати у целости[2]. Сматра се да је веровање у живот после смрти било заједничко свим Словенима.[3] Најзначајнија божанства су ПерунСветовид,Сварог и Дабог, али је немогуће, са сигурношћу, закључити ко је био врховни бог словенског пантеона[4]. Постојање светих кипова, односно кумира, међу којима је најпознатији Збручки стуб, је потврђено на целокупном словенском простору[5][6], али њихов облик, изглед и материјал израде варирају од поднебља до поднебља. Услед различитих историјских прилика, веровања Старих Словена су се засебно развијала, због чега се данас обично приказују и изучавају према подели словенских народа на ЈужнеИсточнеЗападне и данас скоро ишчезле Полапске Словене (Лужички Срби).

Основни извори за реконструкцију веровања Старих Словена су углавном према словенском многобоштву негативно настројене[2]хришћанске хронике, затим народна веровања и археолошка грађа, али је на основу њих немогуће утврдити како функције неких божанстава, тако и постојање родбинских веза међу њима[2] или словенског космогонијског мита.

Данас се међу Словенима јављају неопаганске верске организације, које своја веровања базирају на сопственим тумачењима и допунама оскудних извора о вери Старих Словена, махом научно спорне[7] Велесове књиге[8]. Иако углавном пропагирају повратак природи, панславизам и верску толеранцију, међу њима има и оних који представљају агресивне десничарске групе које заговарају нацистичку филозофију крви и тла[8].

Детаљније – Стара словенска вера


Закључак

Нећу улазити у дубљу анализу „Старе словенске вере“ с теолошког аспекта, пре свега зато што ми није намера да ма шта спорим у словенској предхришћанској историји, напротив. Верујем да у светлу цивилизацијских турбуленција, (најблаже речено), сваки и најмањи камичак наше словенске како хришћанске, тако и предхришћанске историје треба још једном, изнова, уграђивати у темеље онога што јесмо, онога из чега смо настали и онога у чему треба да се пронађемо, изгубљени у свету и времену, које нам као Словенима, ни најмање није наклоњено. Осврнућу се на оно што је суштинско у том наслеђу предака с једне и нас савремених Хришћана данас, с друге стране.

У помоћ ћу позвати онај свет који сам примером о. Павла Флоренског, покушао и вама да дочарам и учиним реалним.

  • Паралелни свет постојао је и пре него што смо ми као творевина Божија, стигли на/у свет у време Постања
  • Као што то можемо данас и онда смо могли да општимо с духовима тог света
  • Све нама познате цивилизације, па и наша градиле су своје теолошке системе поштујући духове тог света
  • Цивилизацијски прелом догодио се Оваплоћењем, Распећем, Васкрсењем, Вазнесењем и Силаском Светог Духа на Апостоле. Јеванђељска Реч Божја, Светим Духом освећених Апостола,  кренула је да проповеда Реч Божју народима


4Родноверје
данас, поред свега осталог што јесте, значило би и одбацивање једине Откривене религије, њену негацију и повратак, у теолошком смислу, на Дарвинову грану еволуционизма. О злоупотреби символа нећу овде говорити, али ћу напоменути да је јадина карика која се још увек некако „држи“, веза родноверја и нацистичког погледа на свет оличеног у овешталој флоскули „крви и тла“

Огромно поштовање које осећам према сопственом наслеђу, као Словен, Србин и Хришћанин желим да изразим сваком делом своје личности. Темеље на којима је настала ова предивна цивилизација Словена, символе и дух који они представљају, Вука Светим Савом благословеног и као праслику Србина схваћеног, радо видим и радо му се дивим, јер је (храбар, снажан, усамљен, неповерљив, предатор, тих, опасан, муњевит, опрезан, породичан, друштвен, одан, убица, освајач, нападач, доследан, слободан, дивљи, неукротив, леп…Вук) и као такав народима као што смо ми приличи и свакако је, у сваком наведеном смислу, слика карактера нашег народа.

***

Хришћанство, је надградња свега онога што су нам преци у наслеђе оставили, предивна надградња у теолошком и морално-етичком смислу на којем данас почивамо. Одговор на сва она, до Христа постављана питања, (која на жалост, ни неким Христовим савременицима нису била видљива, мада су се одигравала пред њиховим телесним очима, као и духовно слепило, како онда када Господа распеше, тако и данас када би да га опет распињу изнова), нису допрли још увек до залеђених срца и скучене душе многих међу нама. Гогољ је суочен с таквим питањем дао следећи одговор: „Чак и кад би ми неопозиво доказали да Бога нема, остао бих Хришћанин“док је Толстој у својим позним данима, заборавио одговор на то питање, а целог свог живота га је знао. Говорећи све ово, у Господа се уздам да су речи моје на корист и на спасење мени грешном и недостојном рабу Божјем, и да ће ми добар одговор бити на страшном Христовом суду, када Господ по други пут дође међу нас.

5

Преузето: Православни Свет

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s